BANATSKI   KARLOVAC

LETOPIS

​1802.: Karlsdof, 1894.: Karolyfalva, 1911.: Nagykarolyfalva, 1912.: Oca, 1922.: Karlzdorf, 1926.: Banatski Karlovac.
       Reskriptom Ratno​g Saveta, od 17-tog septembra 1800.god., naredjeno je osnivanje jedne naseobine na poljskim dobrima "Podbrešće" i "Mali Alibunar" za doseljenike Nemce iz Rajha. 1801.god. organizovana je naseobina, 14-tog maja prispelo je već 212 porodica. 25-tog jula odobrio je Ratni Savet da se nova naseobina nazove "Karlsdorf", po erchercogu Karlu. Sem pomenuta dva poljska dobra , karlsdorfskom ataru je dodeljeno i poljsko dobra "Oca". U prolece 1803.god. uselili su se kolonisti u svoje kuće. 28. oktobra osvećeno je groblje. Krajem novembra 1804. dobila je naseobina sveštenika, a 1806. počela se graditi crkva. Na mesta nekih pomrlih kolonista, doselili su se drugi, poneki iz Krašove.
      1809.god. bilo je 190 naseljeničkih domova. 1806.god. popisano je 616 pripadnika rimokatoličke crkve. Stanovništvo se naglo množilo. 1827.god. bilo je već 1637 stanovnika, od kojih katolika 1615, pravoslavnih 13, evangelika 9. 1837.god. popisano 1725 stanovnika, od koji je bilo katolika 1702, pravoslavnih 15, evangelika 8. Prirast je ovih godina bio slab zbog kolere, koja je vladala od 21.avgusta do 7. septembra 1831.
      1834.god. sistematizovano je jedno kapelansko mesto.
      1845.god. Karlsdorf, koji do toga vremena pripadao nemačko-banatskoj graničarskoj regimenti, dodeljen je srpsko-banatskoj regimenti i postao sedište kompanije.
      Iste godine osnovale su zanatlije svoju rufetsku organizaciju.
      Za vreme vojnih operacija 1848.god. alibunarski tabor srpske vojske imao je svoju predstražu u Karlsdorfu, koja je 30.novembra i 8. decembra potisnuta od Madjara, kojom prilikom je poginulo 112 vojnika. 1849.god. naneli su skakavci grdnu štetu. Vršcani su požurili u pomoć stanovnicima da unište skakavce.
      1854.god. popisano je u mestu 2278, a ukupno u kompaniji, kojoj su sem Karlsdorfa pripadali Petrovoselo i Nikolinci, 9430 duša.
      1869.god. otvorio je Gustav Jaros prvu apoteku. Iste godine osnovao je Lorenc Kalitović ciglanu. 1870.god. uredjena je poštanska služba; 1871. telegrafska, a 1893. telefonska. 1874. god. dozvoljeno je opštini održavanje nedeljnih i godišnjih vašara.
      1873.god.pripojen je Karlsdorf temišvarskom komitetu, postao je sedište okružnog suda i dobio je sreski sud. Ali vec 1876. prenet je okružni sud u Belu Crkvu.
      1881.god. uredjeno je vodjenje posebne knjige (grundbuh). 1890.god. sazidana je nova opštinska kuća.1874.god. osnovan je novčani zavod "Karlsdorfer Sparcassa", akcionarsko društvo, a 1882. "Karlsdorfer Spar und Kreditverein", koji je 1884. kao i prvi postao akcionarsko društvo.
      1873.god. osnovao je Filip Herc fabriku salame i masnih proizvoda, a 1879. i dobro uredjen obor. Od društva treba spomenuti : Poljoprivredno Društvo (osnovano 1868.god), Kasinu (osn.1879.god.), Dobrovoljne Vatrogasce (osn.1884.god.), Pogrebno Društvo (osn. 1891.god.), Zemljoradničko Društvo (osn. 1901.god.).
      1875.god. podigao je Filip Herc jedan moderan hotel. 1880.god. parkiran je jedan deo pijace.1883.god. Johan Matje i njegova supruga podižu grobljansku kapelu posvećenu Sv. Martinu. 1885.god. organizovana je rimokatolicka crkvena opština. 8.decembra 1894.god.otvorena je karlsdorfska đeleznicka stanica, na novosagradjenoj pruzi Vršac-Kovin.  1894.god. osnovana je Šegrtska Škola, a 1898. poljoprivredna  škola. 1.septembra 1900.god. preuzela je država opštinsku osnovnu školu i zavela madjarski nastavni jezik. 1902.god. sazidana je nova školska zgrada sa osam učionica.
      1884.god obuhvatio je opštinski atar 7355 lanaca, od kojih je bilo oranice 4330 lanaca, a pašnjaka 1618 lanaca. Vinovom lozom bilo je zasadjeno 190 lanaca. Kada je filoksera sve vinograde uništila i kada se obnova istih započela na susednoj Deliblatskoj Pešcari, karlsdorfčani su na istoj već 1894. držali u posedu 1186 lanaca zasadjenih vinovom lozom. 1895.god. osnovana je u Peščari Vekerlova kolonija i planinska opština.
      Od 1897. do 1902..god. izlazile su u Karlsdorfu novine "Karolyfayaer Wochennlau". Urednik je bio tadašnji advokat Dr. Jovan Vener, a štampane su u vršackoj štampariji Vetela i Veronica.
       1903.god. prenela je "Karlsdorfska Štedionica" a.d. svoje sedište u Belu Crkvu, a u Karlsdorfu je ostao samo filial iste štedionice. 1915.god. prestao je samostalno da radi "Zavod za štednju i predujam" i postao je filial Pančevacke Pučke Banke.
       1907.god. premeštena je nedeljna pijaca do železnicke stanice, a iduće, 1908.god. i godišnji vašar. Stoga je to zemljište u tu svrhu nasipano i isplanirano.
       11.maja 1908.god. umro je Anzela Fidel, koji je od 30.aprila 1879.god. bio opštinski beležnik u Karlsdorfu. Telo pokojnikovo preneto je u njegovo rodno selo u Orcilorf. Pok.Fidel učinio je za vreme svoga dugogodišnjeg savesnog službovanja mnogo za napredak karlsdorfske opštine.
       1910.god. izvršeno je katastarsko premeravanje a iduće godine proknjižene su katastarske stavke. Ovim radom poslužila je karlsdorfska opština kao primer ostalim opštinama.
       1911.god. izvršen je popis stoke. Popisano je rogate marve 587, konja 646, magaraca 6, svinja 2132, ovaca 1583.
       Napredovanje ove bogate opštine pokazuje najbolje brojni porast stanovništva. Popisano je:1869.: 2762, 1880.:2832, 1890.: 3378, 1900.: 3304, 1910.: 3835 stanovnika.
       1889.god. iznosila je opštinska imovina 83.493 fl. 76 kr., a porez 9.124 fl. 07 kr. 1908.god. bila je čista imovina 342.907. K.,a ukupan porez 64.031 K., od glave 183 K.
       U svetskom ratu učestvovalo je 632 mestana, od kojih je 40 poginulo ili nestalo. Opština je otpremila 201 kola , oko 70 jahaćih konja i 1400 rogate marve. Od rata ostalo je bilo 74 invalida.  Za vreme prevrata (1918.) u mestu je očuvan mir i red. U novembru  je srpska vojska zauzela Karlsdorf, koji je ušao u sastav torontalsko-tamičke županije.
       1921.god. popisano je 3604 stanovnika, od kojih je bilo Srba 101, Čehoslovaka 2, ostalih Slovena 21, Rumuna 44, Italijana 1, Nemaca 3360, Madjara 74.
       6.novembra 1928.god. izvršen je izbor novog opštinskog predstavništva, koji se 23. novembra konstituisao.
       1915. god. konstatovan je priliv novca i bogatstvo, usled čega je kod stanovništva porasla preduzimljivost. Predložena su i raspravljena pitanja zidanja električne centrale, regulisanja i popločavanja ulica, podizanje pijace, ulepšavanje parka itd. Značajna je bila 1923. godina. Podignuta je električna centrala svotom od  400.000 dinara, od koje je svote pola na opštinu.    Hercova fabrika salame i masnih proizvoda klala je svakodnevno po 100 svinja, što je povoljno uticalo na gajenje i trgovinu svinja. Jovan Per dobio je državnu pomoc i podigao tvornicu strojeva,ali je ista već 1925.god. pala pod stečaj. Otvoreno artesko zajedničko kupatilo. Hercov hotel je proširen i dozidana je parketirana sala za pozorište, zabave i igranke. "Agrikola A.D." uredilo je preduzeće sa potrebnim spravama za sušenje kukuruza, ali je isto već1925.god. prestalo da radi. Leopold  Polde je otvorio fotografski atelje, a Matija Jeger tvornicu nameštaja, koja je 1927.god. izgorela. Ulica kojom se ide na železničku stanicu popločana je nasatice postavljenom opekom. Policija je preustrojena i broj momaka povišen na 17. Iste godine prestala je kasina. Karlsdorfske pijace, pak, bile su se toliko pojačale da su vec škodile nedeljnim pijacama u Vršcu i Beloj Crkvi.
       1926.god. otvorena je u Karlsdorfu sekcija šumske uprave za područje Deliblatske Peščare. Iste godine osnovana je srpska čitaonica i kod železničke stanice podignut je spomenik 1848. palim Srbima. U prvoj polovini 1927. godine instalisano je prvih osam radioprijemnih aparata. Banatski Karlovac je danas u srpskom Banatu najinteligentnije i najnaprednije selo.


   napisao : Feliks Mileker, kustos i bibliotekar gradske biblioteke i muzeja u Vršcu  ​
                 Pančevo, 1929.godine